NOVA STVARNOST: GLOBALNA MASOVNA KULTURA

Globalizacija masovne kulture, istovremeno, znaci postepeno gubljenje kulturnog suvereniteta.
" Evropski posmatraci uocavaju gubitak kulturnog suvereniteta jer su i stare i nove RTV stanice prinudjene da se vise oslone na uvozne sadrzaje, posebno iz SAD.
Najdramaticnije otelovljenje mogucnosti novog doba, i ono sto privlaci najvecu paznju javnosti, postao je nadnacionalni televizijski satelit koji je sposoban da neometano emituje mnostvo programa u domove sirom Evrope.
On ugrozava integritet kulturne politike nacionalnih drzava Evrope." ( Mek Kvejl, 1994:174, 191)
Mnogi ugledni evropski intelektualci ( Felini, Eko, Antonioni, braca Traviani i drugi) javno zahtevaju od Evropske unije da zastiti stari kontinent od Jenki Levijatana i americkog kulturnog imperijalizma, koga je Edgar Moren nazvao " novom kolonijalizacijom".

U globalnoj masovnoj kulturi stvorene su i ideoloske osnove za politiku ogranicenog nacionalnog i drzavnog suvereniteta, buduci da se u njenoj leguri nalaze i sasvim odredjene vrednosti politicke kulture. Naopako shvacen mondijalizam, naime, predstavlja ideoloski projekat novog svetskog poretka koji se ne zasniva na podsticanju multikulturalizma ( multietnicnosti, multikonfesionalnosti..) nego na negiranju bilo kakve sustinske pojedinacne i grupne razlicitosti i raznolikosti.
I to, sva je prilika, po americkom obrascu koji je, jos davne 1916. godine stampan u vodicu za doseljenike u SAD: " Zaboravite svoju proslost, svoje obicaje i svoje ideale". 

KNJIGA U PRODAJI U SVIM "PROSVETA" KNJIZARAMA!

http://www.facebook.com/pages/Kulturna-politika-i-medijska-strategija/120500788147638 

KNJIGA U PRODAJI

Od sad, knjiga u prodaji u svim knjizarama Prosveta!

FB FAN PAGE

http://www.facebook.com/pages/Kulturna-politika-i-medijska-strategija/120500788147638 

MASOVNA KULTURA KAO PROIZVOD MASOVNIH MEDIJA

Jedan od najvaznijih generalnih rezultata narastanja i delovanja masmedija jeste masovna kultura koju Klosovska definise kao " pojave savremenog prenosenja identicnih i analognih sadrzaja koji teku iz malobrojnih izvora ka velikim masama primalaca, kao i na jednobrazne forme zabavne i zabavljacke deltanosti velike mase ljudi" ( Klosovska  1985:102)

U svakom slucaju, zahvaljujuci masmedijima, sasvim izvesno se ostvaruju pretpostavke uoblicavanja jednog novog, i u istorijskom i u sadrzinskom smislu, tipa kulture svojstvenog savremenom industrijskom drustvu na vrhuncu razvoja (Radojkovic M. I Miletic M. 2006:210).
To je osnova i za sledeci rigidni zakljucak: " Masmediji vec dugo ne uticu na nasu kulturu. Oni su nasa kultura." ( Thoman, 2001)

U svakom slucaju, rec je o novom i, s obzirom na planetarne razmere, veoma razudjenom pojmu i otuda je njegovo definisanje najpotpunije kroz utvrdjivanje razlika sa predmasmedijskim, tradicionalnim tipovima kulture - 1) elitnom i 2) narodnom kulturom.
Pri tome, ovde se u definisanju pojma same kulture polazi od njenog uzeg shvatanja koje bi se kolokvijalno moglo odrediti kao "covekov simbolicki svet nastao njegovim duhovnim stvaralastvom, nasuprot materijalnom stvaralastvu, kao drugom aspektu covekove emancipacije od prirode, sa kojim se dolazi do sireg znacenja pojma kulture ( Ilic, 1996).
Medjutim ni jedno odredjenje pojma kulture nije dovoljno prostrano za celinu ljudskog stvaralastva, sagledavanog u mnostvu razlicitih socijalnih horizontala i vremenskoj-istorijskoj vertikali jer, kako sa pravom zakljucuje Rohajm: " Sa stanovista antropologa kultura znaci covecanstvo" ( 1976:25).

KAKO SE GUBI SLOBODA MISLI I GOVORA

Komunikolozi kazu da su mediji masovnog komuniciranja uvek jednosmerne ulice. Jer, u medijima masovnog komuniciranja, kao proizvodjacima i distributerima publiciteta u savremenom drustvu, pravo na slobodu misli i govora sustinski se gubi za sve one koji nisu subjekti institucionalizovanog procesa masovnog komuniciranja, bilo kao vlasnici, kontrolori ili profesionalni komunikatori.

To najbolje potvrdjuje eventualni pokusaj " obicnog coveka" da prakticno ostvari ovu slobodu zahtevom da se bez bilo kakve intervencije, posredstvom makar i najlokalnijeg i
" najbeznacajnijeg" masmedija obrati citaocima, slusaocima ili gledaocima.

Ideja je ustvari toliko utopijska, da takvih pokusaja i nema. Istovremeno se svi koji makar i u skromnim razmerima koriste medije masovnih komunikacija za iznosenje svojih individualnih misljenja, unapred se mire sa diskrecionim ovlascenjima profesionalnih komunikatora, da, u skladu sa uredjivackom politikom, procene i odluce hoce li i u kojoj meri, ova sloboda biti ostvarena. ( Radojkovic M. i Miletic M. 2006:192)

Prakticna sloboda misli i govora, izvan masmedija je u savremenom drustvu radikalno suzena i zato se retko promislja. Ali njena politicka glorifikacija se povecava proporcionalno snazenju masmedija i to nije nimalo slucajno zato sto se glavna borba za potpuno afirmisanje slobode misli i govora vodila bas u masmedijima, njenim poistovecivanjem sa " slobodom stampe", da bi je mediji na kraju, u najvecoj meri, ponistili.
Habermas je ovo nazvao " refeudalizacijom javne sfere", jer velike organizacije ukljucujuci i drzavu, koje kontrolisu masmedije u savremenom drustvu "moraju obezbediti plebiscitarnu podrsku mase kroz razvoj demonstrativnog publiciteta." ( Habermas 1964:54)

Drzava i mediji: teorija i praksa otpora autoritarnosti

Jedan od najstarijih pristupa razmatranju opasnosti koje prete medijima od drzave, zacet je u SAD. Po ovom ( americkom) shvatanju, nezavisni su mediji koji su svojinski, finansijski i po sistemu eksterne kontrole izvan domasaja drzave.
U razmatranju ovog pitanja valja imati u vidu da se drzavna intervencija povodom garantovanja i realizacije ljudskih prava prihvata pod uslovom da se tako obezbedjuje pravicnost.
" Sagledan u toj svetlosti, navedeni sukob izmedju slobode i bezbednosti koju garantuje drzava postaje himera, jer ne postoji sloboda koju ne garantuje drzava, i obrnuto, jedino drzava koju kontrolisu slobodni gradjani moze uopste da ponudi razumnu bezbednost." ( Poper 1993:155)
Poznato je i van svake sumnje da se kljucne vrednosti kao sto su svojina, pravo na zivot, socijalna sigurnost i slicno ne mogu realizovati bez garancije ili, ponekad i prakticne intervencije drzave. Ali granice njenog mesanja moraju se podrazumevati, i drzava mora pristati da te granice budu striktno omedjene.

KULTURNA POLITIKA IZMEDJU DRZAVE I TRZISTA

U javnosti je najprisutnija varijanta definisanja i klasifikacije kulturnih politika prema tome kakvu ulogu u kulturnom zivotu ima drzava a kakvu trziste.
S tim u vezi, opet, drzava ovde moze da se pojavi u dve razlicite uloge, kako bi rekao Edgar Moren, kao tiranin i kao mecena. Ovo otuda sto totalitarna i demokratska drzava imaju sasvim razlicite pristupe kulturi i stvaraju okolnosti u kojima mora da se ima u vidu pravilo po kome dominantna uloga trzista ne potiskuje u potpunosti ulogu drzave, ali zato totalitarna drzava u potpunosti potiskuje ulogu trzista.

Delovanje drzave i trzista u kulturnom razvoju moze da se posmatra, barem jednim delom u kontekstu elemenata koji konstituisu etatisticki, odnosno gradjanski model kulturne politike. (Prnjat B. 1986:34-39)

UNESKO o kulturnoj politici

Da bi se preciziralo koja je to zapravo kulturna politika koja odgovara potrebama i coveka i drustva neophodno je prethodno pojasniti odnos politike i kulture.
Na putu ka pouzdanom odgovoru vazno je napomenuti da ce kultura tim vise biti istinska snaga demokratije i slobode, ukoliko slobodnije razvija autenticne stvaralacke moci i ukoliko, posredstvom kulturne politike i kulturne akcije uvodi novostvorene vrednosti u realnost svakidasnjeg zivota savremenog coveka. Unutar takve kulture svoje mesto imaju i mediji.

Notorna je cinjenica da i onaj mehanizam koji kulturnu politiku pretvara u posrednika izmedju politike i kulture objektivno kulturu pretvara u instrument drzavne politike.
Ali kultura ne moze da se svede na privezak drzavne politike vec naprotiv. Kultura mora da se preobrazava u ravnopravnog cinioca koji sudeluje u osmisljavanju putanje drustvenog kretanja, u kreiranju humanistickih ciljeva i misija.

Na medjunarodnoj konferenciji o kulturnoj politici, odrzanoj u Monaku 1967. godine u organizaciji UNESKA usvojen je zakljucak da treba odbaciti pokusaje da se definise kultura. Skup je zakljucio da je umesto traganja za ovakvom definicijom korisnije da se pod kulturnom politikom podrazumeva suma svesnih i promisljenih postupaka, akcija ili odsustva akcija u zajednici ciji je cilj da se zadovolje izvesne kulturne potrebe preko optimalnog koriscenja svih fizickih i ljudskih potencijala kojima u odredjenom trenutku raspolaze data zajednica.

Sasa Savkovic - autor knjige Kulturna politika i medijska strategija

CENZURA - STALNO PRISUTNA OPASNOST

MUTANTI CENZURE

Cenzura kao vid ogranicenja slobode u masovnom komuniciranju danas se retko praktikuje ali je ona evoluirala u dva mozda i opasnija mutanta: indirektnu/prikrivenu cenzuru i samocenzuru.

Nepostojanje klasicne, odnosno direktne preventivne i suspenzivne cenzure i njena politicka i drustvena diskvalifikacija, nikako ne znaci da je ona definitivno nestala ” kako u drustvima na rubu civilizacije, koja se jos batrgaju izmedju kosmarne totalitarne proslosti i svetle buducnosti u novom svetskom poretku, tako i drzavama perjanicama tog istog (bes)poretka” ( Radijkovic M. i MIletic M. 2006:198)

Za Dzona Kina ove poslednje su ” demokratski levijatani” koji razvijaju nove oblike cenzure, odgovarajuce razudjenim, policentricnim i slozenim masmedijskim kompleksima i potrebi da se protok informacija kontrolise suptilnije nego sto su to radili biskupi, apsolutni monarsi ili fasisti.

” Pored vanrednih ovlascenja kao recidiva klasicne cenzure u savremenosti ( preventivne i suspenzivne cenzure u izuzetnim situacijama u kojima se nalazi drzava), indirektna/prikrivena cenzura ostvaruje se kroz:

1. naoruzanu tajnost

2. laganje

3. drzavno oglasavanje

4. korporativizam

( Kin, 1994:74-82)

JAVNO MNENJE

Pojam JAVNO MNENJE ulazi u upotrebu krajem XVIII veka.
Moze se definisati kao " preovladavajuci stav pripadnika jedne globalne drustvene zajednice prema odredjenim drustvenim pojavama, prema postupcima i drzanju grupa i pojedinaca i osobito prema akcijama politickih i drugih drustvenih faktora koji imaju veliki stvaran ili imaginaran znacaj za zivot odnosnog drustva", navodi "Politicka enciklopedija" ( 1975:384)

Javno mnenje je siroka, velikom broju clanova jednog drustva zajednicka psiholoska-ideoloska reakcija odobravanja ili osude, podrzavanja ili protivljenja prema postupcima, merama i odlukama od interesa za to drustvo.

GLOBALIZACIJA

Uvodjenje u upotrebu termina GLOBALIZACIJA vezuje se za period u razvoju sveta koji je nastupio posle pada Berlinskog zida i stvaranja unipolarnog sveta.
"Globalizacija postaje predmet naucne obrade posebno posle planetarnog zasedanja trilateralne komisije u Vasingtonu 1984. godine, kada su vlada SAD, MMF i Svetska banka osnovali Vasingtonski koncenzus, poznat kao program reformi. Vasingtonski koncenzus predstavlja niz trzisno orijentisanih principa kojima americka vlada i medjunarodne finansijske institucije namecu zavisnim drustvima stroge mere i programe za strukturalno prilagodjavanje. Predvidjena pravila se odnose na liberalizaciju trgovine i finansija, na slobodno trzisno formiranje cena, na zaustavljanje inflacije i sprovodjenje inflacije. Stoga odluke onih koji namecu takav koncenzus neminovno imaju najveci uticaj na globalni poredak u svetu" kaze Noam Comski ( 1999:20)

Tri su najcesca pristupa globalizaciji:
1. Hiperglobalisticki
2. Skepticki
3. Transformacioni ,
smatra prof. dr Smilja Raka, u knjizi "Uvod u poslovnu etiku"

Pod ekonomskom globalizacijom se ponekad podrazumeva i globalizacija kapitalistickog privrednog sistema, pa se za taj proces koristi termin TRANZICIJA.

KULTURA

Kultura je pojam sa mnogobrojnim znacenjima.
Sam termin potice od latinske reci - cultus - koja znaci gajenje, negovanje, sto podrazumeva odredjeni nacin opstanka.
Svakako najkrace znacenje pojma kulture navodi K.Klakhon ( Klackhon) koji kaze da je "kultura nacrt za zivljenje". Americki sociolog Birstet prakticno ne odvaja kulturu od celine ljudskog drustva kad kaze da je kultura "slozena celina koja se sastoji od svega sto mislimo, cinimo i imamo kao clanovi drustva".
Inace najsire znacenje je ono koje pod kulturom podrazumeva sve duhovne i materijalne tvorevine, pri cemu se kultura identifikuje sa civilizacijom.

Uze znacenje bi se odnosilo samo na duhovne tvorevine ( R.Lukic u nasoj sociologiji), kao sto su nauka, filozofija, religija, ideologija, umetnost, vrednosti i norme. Ukratko, kultura je ono sto odredjuje ljudski zivot, kako ljudi misle, kako zive, kako se ponasaju i sta osecaju. Kulturne tekovine se prenose procesom socijalizacije i kultivacije, vaspitanjem i obrazovanjem sa generacije na generaciju. Tako se ostvaruje kulturni kontinuitet i medjusobna komunikacija i saradnja clanova drustva.

Ako se zna da u okviru clanova drustva shvacenog kao celina, odnosno u uzem smislu kao globalno drustvo, postoje razlicite drustvene skupine ( grupe) onda se podrazumeva da ni kultura nije jedinstvena tj. da ne postoji samo kultura globalnog drustva ( M. Todorovic i S. Nedovic 1996:105)


Deo iz knjige Kulturna politika i medijska strategija

Autor Sasa Savkovic

U medjuvremenu Srbija je izlozena turbulencijama koje izaziva neoliberalni koncept globalizacije posebno u oblasti medija. Privatizacija medija i njeni rezultati, naime, nisu bolji nego rezultati u privrednoj sferi oko cije ocene vlada koncenzus- oni su katastrofalni.

IZAZOVI MEDIJSKE STRATEGIJE U SRBIJI - Sasa Savkovic

Dvanaest godina posle promena iz 2000 godine, Srbija jos nema medijsku strategiju, sto znaci da ni u kulturnoj politici zemlje ne postoji saglasnost oko toga koji je model kulturne politike, i njoj primerene kulturne akcije u medijskoj sferi, optimalan kao osiguranje demokratizacije zemlje.

U medjuvremenu Srbija je izlozena turbulencijama koje izaziva neoliberalni koncept globalizacije posebno u oblasti medija.
Privatizacija medija i njeni rezultati naime, nisu bolji nego rezultati u privrednoj sferi oko cije ocene vlada koncenzus - oni su katastrofalni.

Istovremeno na javnoj sceni i dalje dominira diskurs u kome su slobodno trziste i bezrezervno otvaranje prema svetskom trzistu izlaz za sve probleme pre svega u privredi, a da je dominacija trzista uz usvajanje univerzalnih ili evropskih vrednosti, resenje za sve probleme u duhovnoj sferi. Oko toga, medjutim nema saglasnosti a autoriteti koji se bave teorijom u ovoj oblasti izricito upozoravaju da procesi globalizacije, uz sve drugo, nose i i velike opasnosti. U komunikologiji, istovremeno, vlada nepodeljen stav da u medijskoj sferi globalni sistem komunikacija   na globalnom planu zapravo nosi i opasnost od uvecanja razlika i dovodi do dalje fragmentacije kulturnog zivota unutar zajednica. 


Sasa Savkovic

Saša Savković rođen je 19. jula 1967. godine u Beogradu. Završio je srednju školu unutrašnjih poslova u Kamenici i Fakultet političkih nauka u Beogradu, odsek međunarodni odnosi.
 

Po završetku studija zaposlio se u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, gde je radio punih 16 godina.
 

Od 2006. godine zaposlen je u Upravi carina Srbije.