Komunikolozi kazu da su mediji masovnog komuniciranja uvek jednosmerne ulice. Jer, u medijima masovnog komuniciranja, kao proizvodjacima i distributerima publiciteta u savremenom drustvu, pravo na slobodu misli i govora sustinski se gubi za sve one koji nisu subjekti institucionalizovanog procesa masovnog komuniciranja, bilo kao vlasnici, kontrolori ili profesionalni komunikatori.
To najbolje potvrdjuje eventualni pokusaj " obicnog coveka" da prakticno ostvari ovu slobodu zahtevom da se bez bilo kakve intervencije, posredstvom makar i najlokalnijeg i
" najbeznacajnijeg" masmedija obrati citaocima, slusaocima ili gledaocima.
Ideja je ustvari toliko utopijska, da takvih pokusaja i nema. Istovremeno se svi koji makar i u skromnim razmerima koriste medije masovnih komunikacija za iznosenje svojih individualnih misljenja, unapred se mire sa diskrecionim ovlascenjima profesionalnih komunikatora, da, u skladu sa uredjivackom politikom, procene i odluce hoce li i u kojoj meri, ova sloboda biti ostvarena. ( Radojkovic M. i Miletic M. 2006:192)
Prakticna sloboda misli i govora, izvan masmedija je u savremenom drustvu radikalno suzena i zato se retko promislja. Ali njena politicka glorifikacija se povecava proporcionalno snazenju masmedija i to nije nimalo slucajno zato sto se glavna borba za potpuno afirmisanje slobode misli i govora vodila bas u masmedijima, njenim poistovecivanjem sa " slobodom stampe", da bi je mediji na kraju, u najvecoj meri, ponistili.
Habermas je ovo nazvao " refeudalizacijom javne sfere", jer velike organizacije ukljucujuci i drzavu, koje kontrolisu masmedije u savremenom drustvu "moraju obezbediti plebiscitarnu podrsku mase kroz razvoj demonstrativnog publiciteta." ( Habermas 1964:54)
To najbolje potvrdjuje eventualni pokusaj " obicnog coveka" da prakticno ostvari ovu slobodu zahtevom da se bez bilo kakve intervencije, posredstvom makar i najlokalnijeg i
" najbeznacajnijeg" masmedija obrati citaocima, slusaocima ili gledaocima.
Ideja je ustvari toliko utopijska, da takvih pokusaja i nema. Istovremeno se svi koji makar i u skromnim razmerima koriste medije masovnih komunikacija za iznosenje svojih individualnih misljenja, unapred se mire sa diskrecionim ovlascenjima profesionalnih komunikatora, da, u skladu sa uredjivackom politikom, procene i odluce hoce li i u kojoj meri, ova sloboda biti ostvarena. ( Radojkovic M. i Miletic M. 2006:192)
Prakticna sloboda misli i govora, izvan masmedija je u savremenom drustvu radikalno suzena i zato se retko promislja. Ali njena politicka glorifikacija se povecava proporcionalno snazenju masmedija i to nije nimalo slucajno zato sto se glavna borba za potpuno afirmisanje slobode misli i govora vodila bas u masmedijima, njenim poistovecivanjem sa " slobodom stampe", da bi je mediji na kraju, u najvecoj meri, ponistili.
Habermas je ovo nazvao " refeudalizacijom javne sfere", jer velike organizacije ukljucujuci i drzavu, koje kontrolisu masmedije u savremenom drustvu "moraju obezbediti plebiscitarnu podrsku mase kroz razvoj demonstrativnog publiciteta." ( Habermas 1964:54)
Нема коментара:
Постави коментар