Jedan od najvaznijih generalnih rezultata narastanja i delovanja masmedija jeste masovna kultura koju Klosovska definise kao " pojave savremenog prenosenja identicnih i analognih sadrzaja koji teku iz malobrojnih izvora ka velikim masama primalaca, kao i na jednobrazne forme zabavne i zabavljacke deltanosti velike mase ljudi" ( Klosovska 1985:102)
U svakom slucaju, zahvaljujuci masmedijima, sasvim izvesno se ostvaruju pretpostavke uoblicavanja jednog novog, i u istorijskom i u sadrzinskom smislu, tipa kulture svojstvenog savremenom industrijskom drustvu na vrhuncu razvoja (Radojkovic M. I Miletic M. 2006:210).
To je osnova i za sledeci rigidni zakljucak: " Masmediji vec dugo ne uticu na nasu kulturu. Oni su nasa kultura." ( Thoman, 2001)
U svakom slucaju, rec je o novom i, s obzirom na planetarne razmere, veoma razudjenom pojmu i otuda je njegovo definisanje najpotpunije kroz utvrdjivanje razlika sa predmasmedijskim, tradicionalnim tipovima kulture - 1) elitnom i 2) narodnom kulturom.
Pri tome, ovde se u definisanju pojma same kulture polazi od njenog uzeg shvatanja koje bi se kolokvijalno moglo odrediti kao "covekov simbolicki svet nastao njegovim duhovnim stvaralastvom, nasuprot materijalnom stvaralastvu, kao drugom aspektu covekove emancipacije od prirode, sa kojim se dolazi do sireg znacenja pojma kulture ( Ilic, 1996).
Medjutim ni jedno odredjenje pojma kulture nije dovoljno prostrano za celinu ljudskog stvaralastva, sagledavanog u mnostvu razlicitih socijalnih horizontala i vremenskoj-istorijskoj vertikali jer, kako sa pravom zakljucuje Rohajm: " Sa stanovista antropologa kultura znaci covecanstvo" ( 1976:25).
Нема коментара:
Постави коментар