KULTURNA POLITIKA IZMEDJU DRZAVE I TRZISTA

U javnosti je najprisutnija varijanta definisanja i klasifikacije kulturnih politika prema tome kakvu ulogu u kulturnom zivotu ima drzava a kakvu trziste.
S tim u vezi, opet, drzava ovde moze da se pojavi u dve razlicite uloge, kako bi rekao Edgar Moren, kao tiranin i kao mecena. Ovo otuda sto totalitarna i demokratska drzava imaju sasvim razlicite pristupe kulturi i stvaraju okolnosti u kojima mora da se ima u vidu pravilo po kome dominantna uloga trzista ne potiskuje u potpunosti ulogu drzave, ali zato totalitarna drzava u potpunosti potiskuje ulogu trzista.

Delovanje drzave i trzista u kulturnom razvoju moze da se posmatra, barem jednim delom u kontekstu elemenata koji konstituisu etatisticki, odnosno gradjanski model kulturne politike. (Prnjat B. 1986:34-39)

UNESKO o kulturnoj politici

Da bi se preciziralo koja je to zapravo kulturna politika koja odgovara potrebama i coveka i drustva neophodno je prethodno pojasniti odnos politike i kulture.
Na putu ka pouzdanom odgovoru vazno je napomenuti da ce kultura tim vise biti istinska snaga demokratije i slobode, ukoliko slobodnije razvija autenticne stvaralacke moci i ukoliko, posredstvom kulturne politike i kulturne akcije uvodi novostvorene vrednosti u realnost svakidasnjeg zivota savremenog coveka. Unutar takve kulture svoje mesto imaju i mediji.

Notorna je cinjenica da i onaj mehanizam koji kulturnu politiku pretvara u posrednika izmedju politike i kulture objektivno kulturu pretvara u instrument drzavne politike.
Ali kultura ne moze da se svede na privezak drzavne politike vec naprotiv. Kultura mora da se preobrazava u ravnopravnog cinioca koji sudeluje u osmisljavanju putanje drustvenog kretanja, u kreiranju humanistickih ciljeva i misija.

Na medjunarodnoj konferenciji o kulturnoj politici, odrzanoj u Monaku 1967. godine u organizaciji UNESKA usvojen je zakljucak da treba odbaciti pokusaje da se definise kultura. Skup je zakljucio da je umesto traganja za ovakvom definicijom korisnije da se pod kulturnom politikom podrazumeva suma svesnih i promisljenih postupaka, akcija ili odsustva akcija u zajednici ciji je cilj da se zadovolje izvesne kulturne potrebe preko optimalnog koriscenja svih fizickih i ljudskih potencijala kojima u odredjenom trenutku raspolaze data zajednica.

Sasa Savkovic - autor knjige Kulturna politika i medijska strategija

CENZURA - STALNO PRISUTNA OPASNOST

MUTANTI CENZURE

Cenzura kao vid ogranicenja slobode u masovnom komuniciranju danas se retko praktikuje ali je ona evoluirala u dva mozda i opasnija mutanta: indirektnu/prikrivenu cenzuru i samocenzuru.

Nepostojanje klasicne, odnosno direktne preventivne i suspenzivne cenzure i njena politicka i drustvena diskvalifikacija, nikako ne znaci da je ona definitivno nestala ” kako u drustvima na rubu civilizacije, koja se jos batrgaju izmedju kosmarne totalitarne proslosti i svetle buducnosti u novom svetskom poretku, tako i drzavama perjanicama tog istog (bes)poretka” ( Radijkovic M. i MIletic M. 2006:198)

Za Dzona Kina ove poslednje su ” demokratski levijatani” koji razvijaju nove oblike cenzure, odgovarajuce razudjenim, policentricnim i slozenim masmedijskim kompleksima i potrebi da se protok informacija kontrolise suptilnije nego sto su to radili biskupi, apsolutni monarsi ili fasisti.

” Pored vanrednih ovlascenja kao recidiva klasicne cenzure u savremenosti ( preventivne i suspenzivne cenzure u izuzetnim situacijama u kojima se nalazi drzava), indirektna/prikrivena cenzura ostvaruje se kroz:

1. naoruzanu tajnost

2. laganje

3. drzavno oglasavanje

4. korporativizam

( Kin, 1994:74-82)

JAVNO MNENJE

Pojam JAVNO MNENJE ulazi u upotrebu krajem XVIII veka.
Moze se definisati kao " preovladavajuci stav pripadnika jedne globalne drustvene zajednice prema odredjenim drustvenim pojavama, prema postupcima i drzanju grupa i pojedinaca i osobito prema akcijama politickih i drugih drustvenih faktora koji imaju veliki stvaran ili imaginaran znacaj za zivot odnosnog drustva", navodi "Politicka enciklopedija" ( 1975:384)

Javno mnenje je siroka, velikom broju clanova jednog drustva zajednicka psiholoska-ideoloska reakcija odobravanja ili osude, podrzavanja ili protivljenja prema postupcima, merama i odlukama od interesa za to drustvo.

GLOBALIZACIJA

Uvodjenje u upotrebu termina GLOBALIZACIJA vezuje se za period u razvoju sveta koji je nastupio posle pada Berlinskog zida i stvaranja unipolarnog sveta.
"Globalizacija postaje predmet naucne obrade posebno posle planetarnog zasedanja trilateralne komisije u Vasingtonu 1984. godine, kada su vlada SAD, MMF i Svetska banka osnovali Vasingtonski koncenzus, poznat kao program reformi. Vasingtonski koncenzus predstavlja niz trzisno orijentisanih principa kojima americka vlada i medjunarodne finansijske institucije namecu zavisnim drustvima stroge mere i programe za strukturalno prilagodjavanje. Predvidjena pravila se odnose na liberalizaciju trgovine i finansija, na slobodno trzisno formiranje cena, na zaustavljanje inflacije i sprovodjenje inflacije. Stoga odluke onih koji namecu takav koncenzus neminovno imaju najveci uticaj na globalni poredak u svetu" kaze Noam Comski ( 1999:20)

Tri su najcesca pristupa globalizaciji:
1. Hiperglobalisticki
2. Skepticki
3. Transformacioni ,
smatra prof. dr Smilja Raka, u knjizi "Uvod u poslovnu etiku"

Pod ekonomskom globalizacijom se ponekad podrazumeva i globalizacija kapitalistickog privrednog sistema, pa se za taj proces koristi termin TRANZICIJA.

KULTURA

Kultura je pojam sa mnogobrojnim znacenjima.
Sam termin potice od latinske reci - cultus - koja znaci gajenje, negovanje, sto podrazumeva odredjeni nacin opstanka.
Svakako najkrace znacenje pojma kulture navodi K.Klakhon ( Klackhon) koji kaze da je "kultura nacrt za zivljenje". Americki sociolog Birstet prakticno ne odvaja kulturu od celine ljudskog drustva kad kaze da je kultura "slozena celina koja se sastoji od svega sto mislimo, cinimo i imamo kao clanovi drustva".
Inace najsire znacenje je ono koje pod kulturom podrazumeva sve duhovne i materijalne tvorevine, pri cemu se kultura identifikuje sa civilizacijom.

Uze znacenje bi se odnosilo samo na duhovne tvorevine ( R.Lukic u nasoj sociologiji), kao sto su nauka, filozofija, religija, ideologija, umetnost, vrednosti i norme. Ukratko, kultura je ono sto odredjuje ljudski zivot, kako ljudi misle, kako zive, kako se ponasaju i sta osecaju. Kulturne tekovine se prenose procesom socijalizacije i kultivacije, vaspitanjem i obrazovanjem sa generacije na generaciju. Tako se ostvaruje kulturni kontinuitet i medjusobna komunikacija i saradnja clanova drustva.

Ako se zna da u okviru clanova drustva shvacenog kao celina, odnosno u uzem smislu kao globalno drustvo, postoje razlicite drustvene skupine ( grupe) onda se podrazumeva da ni kultura nije jedinstvena tj. da ne postoji samo kultura globalnog drustva ( M. Todorovic i S. Nedovic 1996:105)


Deo iz knjige Kulturna politika i medijska strategija

Autor Sasa Savkovic

U medjuvremenu Srbija je izlozena turbulencijama koje izaziva neoliberalni koncept globalizacije posebno u oblasti medija. Privatizacija medija i njeni rezultati, naime, nisu bolji nego rezultati u privrednoj sferi oko cije ocene vlada koncenzus- oni su katastrofalni.

IZAZOVI MEDIJSKE STRATEGIJE U SRBIJI - Sasa Savkovic

Dvanaest godina posle promena iz 2000 godine, Srbija jos nema medijsku strategiju, sto znaci da ni u kulturnoj politici zemlje ne postoji saglasnost oko toga koji je model kulturne politike, i njoj primerene kulturne akcije u medijskoj sferi, optimalan kao osiguranje demokratizacije zemlje.

U medjuvremenu Srbija je izlozena turbulencijama koje izaziva neoliberalni koncept globalizacije posebno u oblasti medija.
Privatizacija medija i njeni rezultati naime, nisu bolji nego rezultati u privrednoj sferi oko cije ocene vlada koncenzus - oni su katastrofalni.

Istovremeno na javnoj sceni i dalje dominira diskurs u kome su slobodno trziste i bezrezervno otvaranje prema svetskom trzistu izlaz za sve probleme pre svega u privredi, a da je dominacija trzista uz usvajanje univerzalnih ili evropskih vrednosti, resenje za sve probleme u duhovnoj sferi. Oko toga, medjutim nema saglasnosti a autoriteti koji se bave teorijom u ovoj oblasti izricito upozoravaju da procesi globalizacije, uz sve drugo, nose i i velike opasnosti. U komunikologiji, istovremeno, vlada nepodeljen stav da u medijskoj sferi globalni sistem komunikacija   na globalnom planu zapravo nosi i opasnost od uvecanja razlika i dovodi do dalje fragmentacije kulturnog zivota unutar zajednica. 


Sasa Savkovic

Saša Savković rođen je 19. jula 1967. godine u Beogradu. Završio je srednju školu unutrašnjih poslova u Kamenici i Fakultet političkih nauka u Beogradu, odsek međunarodni odnosi.
 

Po završetku studija zaposlio se u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, gde je radio punih 16 godina.
 

Od 2006. godine zaposlen je u Upravi carina Srbije.